Ernest Akinlola: Kako neiskorišćen ljudski potencijal utiče na ekonomiju?

Od Ikigai-a do samosvesti: kako zaista otkriti sopstveni potencijal

1. Danas mnogi koncepti, poput Ikigai-a, koji se zasniva na četiri ključna pitanja – šta volite, u čemu ste dobri, šta je potrebno svetu i za šta možete biti plaćeni, imaju za cilj da pomognu ljudima da otkriju svoj potencijal. Da li smatrate da su takvi modeli zaista korisni i koje alate ili metode biste preporučili za prepoznavanje sopstvenih snaga i skrivenog potencijala?

• Koncepti poput Ikigaija mogu biti korisni, ali samo do određene granice. Suština uvek počinje od pojedinca. Bez unutrašnje radoznalosti ili osećaja da nešto nedostaje, nijedan model neće zaista otključati vaš potencijal. Samosvest i iskreno preispitivanje su ključni.

Postoji mnogo alata, knjige, coaching, testovi ličnosti poput Myers-Briggs indikatora, ali oni treba da vas usmeravaju, a ne da vas definišu. Takođe, ne slažem se u potpunosti sa naglašenim fokusom na tržišnu potražnju ili zaradu u okvirima poput Ikigai-a. Istinsko ispunjenje dolazi prateći unutrašnji glas, a ne samo iz onoga što svet traži. Mnogi stvaraoci, poput Pikasa i Betovena, sledili su svoju strast mnogo pre nego što je njihov rad bio prepoznat.

Podjednako je važno širiti perspektivu, kroz čitanje, putovanja i nova iskustva. Na kraju, otkrivanje sopstvenog potencijala zahteva vreme za razmišljanje i unutrašnji mir. Kada usporite, počinjete jasnije da čujete sopstveni unutrašnji glas, a upravo tu se nalaze pravi odgovori.

Kako okruženje utiče na razvoj vašeg potencijala

2. Naše okruženje često oblikuje ono u šta verujemo da smo sposobni. Kako razlikovati sopstveni potencijal od ograničenja koja nameću porodica, obrazovni sistem ili društvena očekivanja?

• Okruženje može uticati na to kako vidimo svoje mogućnosti, ali ne mora da nas definiše. Od najranijeg detinjstva usvajamo očekivanja porodice i društva i često ih pogrešno doživljavamo kao sopstvena ograničenja.

U mom slučaju, očekivalo se da postanem računovođa. Pratio sam taj put i čak stekao kvalifikacije, ali nikada nisam osećao da je to zaista moj pravac. Prekretnica je nastupila kada sam prestao da slušam spoljašnja očekivanja i fokusirao se na ono što mi prirodno leži, a to je rad sa ljudima, kreativnost i dinamično okruženje. Upravo je ta svest ključna, prepoznati razliku između onoga što vam je prirodno i onoga što vam je nametnuto.

Jedna od najvažnijih stvari je izgradnja vere u sebe i postati mentalno jak i otporan. Odrastao sam uz jednostavnu filozofiju – „reč ne mogu ne postoji“. Nisu sva ograničenja vaša, mnoga su odraz tuđih strahova.

Na kraju, otkrivanje sopstvenog potencijala znači slušati sebe i imati hrabrosti da delujete. Ako vas nešto uporno privlači, to je često znak gde se krije vaš pravi potencijal. Slušajte svoju intuiciju.

          Ernest Akinlola – Izvor: Privatna arhiva

Ekonomske posledice neiskorišćenog ljudskog potencijala

3. Iz ekonomske perspektive, koliko potencijala društva gube kada pojedinci nikada ne otkriju ili ne razviju svoje maksimalne kapacitete? Da li bi otključavanje ljudskog potencijala moglo biti jedan od najpotcenjenijih pokretača ekonomskog rasta?

• Iz ugla ekonomije, kada ljudi ne razviju u potpunosti svoje sposobnosti, društva gube ogroman potencijal. To nije samo pitanje ličnog ispunjenja – direktno utiče na produktivnost, inovacije i ukupne ekonomske performanse. Pojedinci ostvaruju slabije rezultate, kompanije ne dostižu svoj maksimum, a čitave ekonomije funkcionišu ispod svojih kapaciteta.

Prema procenama Svetske banke, potisnuti ljudski potencijal može smanjiti globalnu produktivnost i do 51%, što znači da svet funkcioniše na približno polovini svojih stvarnih mogućnosti. Veliki deo ovog problema proizlazi iz ograničenog pristupa obrazovanju, mentorstvu i prilikama.

Regioni sa mladim i brzo rastućim stanovništvom, poput zemalja Afrike, jasno pokazuju koliko neiskorišćenog potencijala postoji. Uz adekvatne sisteme podrške, efekti bi mogli biti transformativni. Upravo zato je otključavanje ljudskog potencijala jedan od najpotcenjenijih pokretača ekonomskog rasta, ali zahteva ne samo svest o njegovoj važnosti, već i konkretne sisteme koji ljudima omogućavaju da taj potencijal zaista iskoriste.

Stabilnost ili potencijal: kompromis koji oblikuje karijere

4. Mnogi ljudi biraju karijeru na osnovu stabilnosti, a ne usklađenosti sa sopstvenim sposobnostima. Koje su dugoročne posledice, kako za pojedince tako i za ekonomiju, kada ljudi rade poslove koji ne odgovaraju njihovom potencijalu?

• Na individualnom nivou, to često vodi nezadovoljstvu i osećaju neispunjenosti. Istraživanja pokazuju da veliki broj ljudi nije zadovoljan svojim poslom, što ukazuje na to da mnogi prate puteve koji nisu u skladu sa njihovim stvarnim sposobnostima i interesovanjima. U takvim situacijama, ljudi mogu ostvarivati solidne rezultate, ali retko dostižu svoj puni potencijal.

To ima direktan uticaj na kompanije i širu ekonomiju. Kada pojedinci rade u ulogama koje ne odgovaraju njihovim snagama, kvalitet njihovog rada opada, inovacije su ograničene, a ukupne performanse slabije. Kada se to preslika na milione ljudi, ekonomski trošak postaje značajan – kompanije sporije rastu, a tržišta postaju manje konkurentna.

Još jedna posledica je to što mnogi ljudi zapravo grade tuđe vizije umesto sopstvenih. Zaposlenje često postaje transakcija – vreme i veštine se razmenjuju za stabilnost, dok lične ambicije ostaju potisnute. Vremenom se stvara jaz između onoga za šta su ljudi sposobni i onoga što zaista doprinose.

Ipak, važno je naglasiti da ne mora svako biti preduzetnik. Suština nije u tipu karijere, već u tome da li se pojedinac nalazi u okruženju u kojem se njegov potencijal prepoznaje, razvija i koristi. Kada to izostane, gube i pojedinac i organizacija.

Važnost mentorstva u razvoju potencijala

5. Koliko je mentorstvo važno u otkrivanju i razvoju sopstvenog potencijala? Šta biste preporučili mladima koji traže smernice ili mentore?

• Mentorstvo igra ključnu ulogu u otkrivanju i razvoju potencijala, ali je važno pristupiti mu na pravi način.

Jedna od najvećih grešaka koju ljudi prave jeste traženje potvrde od pogrešnih izvora. Kada imate ideju, često tražite mišljenje od prijatelja, porodice ili kolega, ali to vas može ograničiti. Većina ljudi odgovara iz sopstvenih strahova i ograničenja, a ne iz realnih mogućnosti.

Iz ličnog iskustva naučio sam da se pravi pomak dešava onog trenutka kada prestanete da tražite dozvolu i počnete da tražite pravo okruženje. Ako želite da napredujete, morate biti okruženi ljudima koji su već tamo gde vi želite da budete. Kada sam želeo da pređem u novu ulogu, namerno sam se izlagao takvom okruženju – posmatrao, učio, pa čak i volontirao kada je bilo potrebno. Tako se razvoj najbrže ubrzava.

Mentorstvo nije samo formalni program, ono podrazumeva traženje pravih ljudi. Ponekad je dovoljna samo jedna osoba koja će prepoznati vaš potencijal. Na primer, Novak Djokovic je veoma rano primećen od strane svog trenera, što je imalo ključnu ulogu u oblikovanju njegove karijere. Mnogi uspešni ljudi imali su upravo takav trenutak, nekoga ko je u njima video nešto pre nego što je to svet prepoznao.

Istovremeno, mentorstvo je i odgovornost lidera. Tokom svoje karijere, uvek sam se trudio da prepoznam i razvijam ljude oko sebe. Pre nego što sam napustio jednu od svojih pozicija, već sam unapred pripremio naslednicu, mentorisao je i podržavao njen razvoj kako bi sa sigurnošću preuzela tu ulogu. To je suština pravog liderstva – pomagati drugima da rastu.

Zašto većina ljudi nikada ne dostigne svoj puni potencijal

6. Po vašem mišljenju, zašto većina ljudi ne dostigne svoj puni potencijal? Da li postoji trenutak u životu kada postaje prekasno da se on otkrije?

• Većina ljudi ne dostiže svoj puni potencijal zbog nedostatka vere u sebe, ograničene podrške i okruženja koja ne podstiču razvoj. Međutim, jedan od ključnih razloga je komfor – sklonost da biramo ono što je sigurno, umesto onoga što je zaista u skladu sa nama, izbegavajući hrabrost potrebnu za promenu pravca.

Mnogi ljudi takođe ne istražuju dovoljno svoje mogućnosti ili ne osećaju potrebu za tim. Zato je izuzetno važno okružiti se ljudima koji podstiču rast, a ne ograničenja.

Nikada nije kasno da razvijete svoj potencijal. Primeri poput Harland Sandersa, koji je KFC izgradio u poznijim godinama, pokazuju da uspeh može doći i kasnije u životu. Suština je u akciji, u spremnosti da pokušavate, eksperimentišete i kontinuirano se razvijate dok ne pronađete ono što vam zaista odgovara.

3 konkretna koraka za početak otkrivanja sopstvenog potencijala

7. Ako se neko ko čita ovaj intervju oseća „izgubljeno“ kada je reč o svom potencijalu, koja su tri konkretna koraka koja može preduzeti u narednih 30 dana kako bi krenuo u pravom smeru?

• Prvi korak je samorefleksija tj. iskreno sagledavanje onoga što vam daje energiju i onoga što vas iscrpljuje. Bez te jasnoće, teško je napraviti bilo kakav napredak.

Drugi korak je akcija. Nemojte čekati savršen trenutak, počnite odmah, čak i ako stvari nisu potpuno jasne. Napredak dolazi kroz kretanje, a ne kroz preterano razmišljanje.

Treći korak je pronalaženje pravih ljudi, ono što ja nazivam „pronalaženjem orlova“. Okružite se ljudima koji su već tamo gde vi želite da budete, učite od njih i dozvolite im da vas izazovu i podstaknu na rast.

Lična perspektiva: put otkrivanja potencijala

8. Na ličnom nivou, kako je izgledao vaš put otkrivanja sopstvenog potencijala? Da li smatrate da još uvek postoji neiskorišćen potencijal koji želite da istražite?

Moj put nije bio nimalo linearan. Dolazim iz skromne porodice, bez privilegija, bez sigurnosne mreže i bez prečica. Sve što sam izgradio počelo je od nule, uz učenje i snalaženje u hodu.

Kada sam diplomirao, nisam dolazio sa prestižnog univerziteta u Engleskoj, pa sam znao da nemam velike šanse da uđem u elitne programe kompanija poput Unilever, Procter & Gamble ili Microsoft. Umesto da to prihvatim kao ograničenje, odlučio sam da izgradim sopstveni put. Kroz različite uloge na poslu, kao što su marketing, prodaja, razvoj biznisa, odnosi sa državnim institucijama, koristio sam svaku priliku da učim. Korak po korak, kreirao sam sopstveni „program razvoja“, koji me je na kraju doveo do više CEO pozicija.

Čak i danas, ne osećam da sam dostigao svoj puni potencijal, imam utisak da tek počinjem. Nedavno sam počeo da pohađam časove pevanja. Kada sam prvi put javno nastupio, čak su i bliski prijatelji bili iznenađeni. Tada sam shvatio koliko često potiskujemo svoje sposobnosti zbog potrebe za odobravanjem ili straha od tuđeg mišljenja.

To me je inspirisalo na širu viziju na kojoj trenutno radim, aplikaciju koja pomaže ljudima da otkriju i razviju svoj potencijal, ali još važnije, da ga konkretno primene u praksi.

Bilo je i trenutaka koji su mi pokazali koliko daleko vas može odvesti vera u sebe. Od prosečnog univerziteta došao sam do toga da učestvujem u predavanju na Univerzitetu Oksford, što je potvrdilo jednu jednostavnu istinu – kada verujete u sebe i preduzmete akciju, vaš životni put može se promeniti na načine koje niste mogli ni da zamislite.

Dakle, da – postoji još mnogo toga što želim da postignem. Pravo pitanje nije da li potencijal postoji, već da li ste spremni da ga zaista sledite.