Ekskluzivni intervju sa Lordom Richardom Layard o bogatstvu i sreći

Rast bogatstva ne dovodi uvek do povećanja sreće

1. Možete li dati svoju perspektivu u vezi sa Easterlinovim paradoksom, koji sugeriše da rast bogatstva u jednoj zemlji ne vodi nužno ka većem osećaju sreće građana?

• Easterlin paradoks kaže da su bogatiji ljudi obično srećniji od siromašnijih unutar svake zemlje. To je obrazac koji se stalno ponavlja. Zato bi bilo logično da kako zemlja postaje bogatija, i njeni građani budu srećniji.

  Ali u praksi to nije uvek tako. Na primer, u Sjedinjenim Državama, iako su postale mnogo bogatije od pedesetih godina do danas, nivo sreće se gotovo nije pomerio.

  Kod siromašnijih zemalja stvari izgledaju drugačije – kako prihodi rastu, raste i sreća ljudi. Ali u bogatim zemljama priča je složenija. Tu presudnu ulogu ne igra samo prihod, već i faktori poput lične slobode, društvene podrške i poverenja u institucije.

Izvor: Privatna arhiva

Lična definicija sreće

2. Kako vi lično definišete sreću i koja iskustva ili faktori su najznačajnije uticali na vaš osećaj blagostanja?

• U suštini, sreća znači osećati se dobro. To je deo ljudskog iskustva, slično kao temperatura — nekada je viša, nekada niža. Nekad se osećate bolje, nekad lošije. Ali kada saberete te uspone i padove i pitate osobu: „Koliko ste zadovoljni svojim životom u celini?“ — to je ključno pitanje koje koristimo u istraživanjima o blagostanju i životnom zadovoljstvu. Upravo smo tu definiciju dosledno koristili i u našoj knjizi Blagostanje: nauka i politika.

Iz mog ugla, tri faktora su najvažnija:

1. Lični odnosi – Za mene, supruga je na prvom mestu, a verujem da je za većinu ljudi najjači izvor sreće i zadovoljstva upravo kvalitetan odnos sa bliskim osobama.

2. Smislen rad – Lično, osećaj da svojim radom doprinosim nečemu korisnom i vrednom za druge ljude veoma je važan. Istraživanja pokazuju da osećaj svrhe na poslu snažno utiče na nivo sreće.

3. Slobodno vreme i hobiji – Svako treba da ima neku aktivnost koja ga ispunjava i čini da se oseća živim. Za mene je to tenis. To nije samo fizička aktivnost, već i strast koja mi donosi radost i balans.

Uzroci nezadovljstva ljudi

3. U svom istraživanju, šta ste identifikovali kao glavne faktore koji doprinose osećaju nezadovoljstva? 

• Jedan od glavnih razloga zašto ljudi nisu uvek srećniji kada raste dohodak u zemlji je poređenje sa drugima. Ljudi ne gledaju samo koliko imaju, već koliko imaju u odnosu na druge. Ako svi zarađuju više, njihov osećaj statusa se zapravo ne menja — i tu je poenta Easterlinovog paradoksa.

Istraživanja pokazuju da dohodak referentne grupe s kojom se ljudi porede može negativno uticati na njihovo blagostanje. Zato sam ekonomski rast ne znači automatski i veću sreću na nivou države. Da bi se to promenilo, važno je graditi društvenu podršku, jednakost i kvalitet života, jer oni dugoročno imaju jači uticaj na osećaj sreće.

Preporuke za javnu politiku

4. Šta države mogu učiniti kako bi poboljšale sreću građana? 

• Države, škole i poslodavci – svi mogu značajno doprineti sreći društva.

  Za države, ključ je sistem zdravstvene zaštite, posebno kada je reč o mentalnom zdravlju — kako lečenje, tako i prevencija. Mnogi ljudi koji bi mogli da imaju koristi od efikasnih psiholoških terapija trenutno nemaju pristup njima. Vlade posebno mogu uticati kroz javne politike koje podržavaju mentalno zdravlje, socijalnu zaštitu i pristup osnovnim resursima, jer to direktno poboljšava život građana.

  Škole mogu pomoći deci da razviju emocionalne veštine, zdrave vrednosti i dobre odnose, što je ključno za dugoročno blagostanje.

  Poslodavci takođe imaju važnu ulogu, posebno način na koji menadžeri tretiraju svoje timove. Podrška na radu značajno utiče na zadovoljstvo životom.

  Odluke o sprovodjenju odredjenih mera i politika treba da se fokusiraju na ulaganja koja stvarno povećavaju sreću ljudi. Metrike blagostanja mogu pomoći u analizi koristi i troškova, omogućavajući vladama da prioritizuju inicijative koje najviše utiču na kvalitet života. Britanska vlada već ide u ovom pravcu, prateći uticaj politika na sreću i blagostanje.

Mentalno zdravlje i blagostanje

5. Spomenuli ste ulogu mentalnog zdravlja na sreću čoveka. Kako inicijative za mentalno zdravlje utiču na ukupnu sreću ljudi?

• U mnogim zemljama, mentalno zdravlje se često zapostavlja u okviru javnog zdravstva, osim kod ljudi sa teškim oboljenjima. Većina osoba sa anksioznošću ili depresijom dobija samo lekove, koji nisu efikasni u većini slučajeva.

  U Britaniji smo pokrenuli posebnu psihološku terapiju za anksioznost i depresiju, ispod nivoa težih slučajeva, poznatu kao NHS Talking Therapists. Ova usluga godišnje tretira oko 700.000 ljudi, a 50% njih se oporavi nakon otprilike osam sesija.

  Ovaj program ne samo da poboljšava blagostanje i sreću, već i štedi novac: ljudi se brže vraćaju na posao, smanjuju se troškovi bolovanja, a osobe sa fizičkim oboljenjima koje imaju podršku u mentalnom zdravlju koriste manje zdravstvenih resursa.

  Uspeh ovog programa inspirisao je sedam drugih zemalja da usvoje slične modele, pokazujući kako ciljane inicijative za mentalno zdravlje zaista mogu poboljšati društvo. Ne znam da li je iko u Srbiji zainteresovan, ali samo sam hteo da to pomenem.

Kako kulturni i društveni faktori oblikuju sreću

6. Kako kulturni i društveni faktori oblikuju sreću? Šta zemlje poput Srbije mogu naučiti iz međunarodnih poređenja kako bi unapredile blagostanje građana?

• Kao jedan od urednika Svetskog izveštaja o sreći, mogu da kažem da istraživanja pokazuju da prosečna sreća u jednoj zemlji zavisi ne samo od prihoda i zdravlja, već i od slobode, nivoa korupcije, društvene podrške i od poverenja u društvu. Upravo je poverenje ključno objašnjenje zašto skandinavske zemlje gotovo uvek zauzimaju prva mesta u ovim rangiranjima. Tamo vlada izuzetno visok nivo međuljudskog poverenja i brige jednih za druge. Na primer, u eksperimentima gde se novčanici „slučajno“ izgube na ulici, u Skandinaviji se skoro svi vraćaju vlasnicima, dok u pojedinim državama taj procenat jedva dostiže 10%.

  Važno je naglasiti da životni standard u Skandinaviji nije znatno viši od američkog, ali jeste pravednije raspodeljen. Ima manje ljudi u apsolutnom siromaštvu, dok je prosečan kvalitet života sličan, recimo, onome u Kanadi ili Australiji. Ipak, društvena klima i međuljudski odnosi u nordijskim zemljama ostaju posebni.

  Kada govorimo o kulturi, mislim da se premalo proučava šta ljudi zapravo žele da postignu u životu. Ako je cilj pojedinca da doprinese dobrobiti drugih, društvo poprima sasvim drugačiji oblik nego onda kada se svi vode isključivo ličnim interesom. Upravo od toga zavisi i nivo poverenja u zajednici – da li ljudi osećaju da im drugi zaista žele dobro ili ih posmatraju samo kroz prizmu koristi.

  Zbog toga je važno razmišljati o ljudskim ciljevima i vrednostima. Iz tog razloga pokrenut je i pokret Action for Happiness, gde članovi deluju tako da maksimiziraju sreću – kako svoju, tako i drugih ljudi. To je suština tog pokreta.

Pravci budućih istraživanja i uticaj veštačke inteligencije na sreću

7. Koja područja u ekonomiji sreće zahtevaju dalje istraživanje? I kako veštačka inteligencija utiče na sreću u društvu?

Veštačka inteligencija ima ogroman potencijal da olakša život, ali može i da poremeti tržište rada, posebno za ljude čiji posao uključuje rutinske zadatke. Zato njen razvoj i primenu treba sprovoditi pažljivo.

Kada je reč o budućnosti istraživanja sreće, veliki iskorak bi bio razviti pouzdane moždane pokazatelje sreće koji bi mogli da se upoređuju između zemalja. Iako se neurologija kreće u tom pravcu, još nismo stigli dotle.

Sa stanovišta javnih politika, najpotrebnija su obimna istraživanja u kojima se sreća meri kao jedan od ključnih ishoda. Moja glavna preporuka za naučnike i države je jednostavna: svaki put kada testirate novu politiku ili intervenciju, obavezno izmerite njen uticaj na sreću ljudi.